Kanoli su poslastica iz Italije. Ime su dobili zbog svog karakterističnog oblika cevi. Nisam imala modle za prženje, pa sam razmišljala kako da napravim originalan ukus u drugom obliku. Naravno, i ovo jelo liči na kapkejk. Ja to tako.
U originalnom receptu, kanoli se sastoje od prženog testa, koje je krckavo i punjeni su slatkim krem sirom. Komadići čokolade se koriste samo za dekoraciju. Sastojci su veoma jednostavni, a ni sam kolač nije težak za pravljenje. Veliki plus je i to što nije potrebno kuvati filove, kao ni peći nešto u rerni. Izvolite moju adaptaciju 🙂
Za testo:
250g brašna
1 kašičica kakaoa
30g šećera u prahu
2 kašike istopljenog putera (ili ulja)
1 jaje
prstohvat soli
1 kašičica cimeta
50ml rozea* (ili nekog vina koje će morati da nestane uz kolače kada budu gotovi)
za fil:
400g krem sira (tipa mascarpone, abc, imlekov sitni sir, bitno je da je masan)
200g prah šećera
čokoladne mrvice, kapljice ili bilo kakva usitnjena čokolada za posip
Testo je najlakše umesiti u multipraktiku, pomešam prvo sve suve sastojke, zatim dodam vlažne i pustim da aparat radi. Isto se dobija i mešenjem ručno, samo ovako je lakše i manje nereda u startu. Kad se testo lepo poveže (tu poslednjih 50g brašna dodajem postepeno, nekad ne utrošim sve) uvijem ga u prozirnu foliju i ostavim da se ohladi. Formiram oblik diska da se sve hladi približno jednako. Dok se hladi pripremam fil. Samo pomešam sir i prah šećer, lopaticom. Može ovde da ide još i neka aroma ili nešto sitno, rendano, seckano (orašasti plodovi, kandirano voće, korica pomorandže, vanila…). Pravila sam najklasičnije, bez dodataka. Važno je da je sir masan, jer ako ima veliki procenat vode, šećer će vezati vodu za sebe i fil onda mora da se ocedi ili već nekako da se spašava. Fil ostavim da se ohladi, a testo dalje pripremam nakon što je odmorilo bar pola sata.
Testo tanjim na baš tanko, do 2 mm, jer će narasti dok se prži. Sečem ga sekačem za kolačiće, prečnika 5cm. Tu može da se dobije malo nepravilan oblik, nisu nikako savršeno ravni diskovi kada se isprže. Pržim ih na temp od oko 170-180, kod mene na šporetu je to na 7 (od 9). U ulju, suncokretovo sam koristila. Zavisi od veličine šerpe koja količina ulja, ali duboko ulje, dubine prečnika kolačića, bar. Na jednoj strani 30 sekundi do minut, na drugoj isto. Vreme prženja zavisi od mnogo faktora. Najbolje je pratiti, kad se formira prsten sa površine koja je gore, sačekati još malo, pa okrenuti na drugu stranu, isto toliko dugo, ne duže.
Na ohlađene korice nanosim fil pomoću dresir kese, a komadiće čokolade koristim za dekoraciju.
*Vino u testu može da se zameni i nekom drugom tečnošću, negova funkcija je da lakše i brže ispari tokom prženja, zbog alkohola koji sadrži, i da tako testo postane prhkije, krckavije. To važi i za ovo i za sva slična ili masnija testa (pite, tartovi…). Utiče i na aromu, ali minimalno.
3 Comments
Sigurna sam da hoćeš jer si istraživački duh 🙂
Hvala Vam na svim divnim komentarima, nadam se da ću jednog dana imati energiju koju i Vi imate sada.
Dosadna sam ali sam zadivljena. Nemam pojma kako te ranije nisam spazila!