Pica se kod nas u kući jela tako što Nikola i ja jedemo, a Konstantin dobije nešto drugo. Ne zato što sam ja neka mama koja izmišlja neku super hranu za dete, već zato što Konstantin dugo nije hteo da jede bilo šta crveno. Ali onda su Nindža kornjače uskočile. Majki (Mikelanđelo) stalno jede picu, i tako, jednog dana Konstantin je tražio da se posluži kada smo mi jeli. Da ne bi bilo crvenog, Nikola mu je presavio parče i to je to, tako je prihvatio da jede to strašno jelo. I dalje ne voli da vidi paradajz, zato moram da ga krijem ispod svih sastojaka, u tankom sloju, pa zato on uglavnom dobije picu po svom ukusu, posebno spremljenu. Sve pečem u velikom plehu, pa je nepravilnog oblika, i svaki oblik odgovara dok je pleh popunjen.
Testo:
450g brašna
1 suvi kvasac
20g maslinovog ulja
280ml mlake vode
Nadev:
250g čeri paradajza
2 pakovanja Galbani Mozzarella
100g pršute
100g pesto sosa
za serviranje:
1 pakovanje Galbani Mozzarella Mini
10ak indijskih oraha
7-8 komada čeri paradajza
svež matilovac
Testo sam ovde zamesila sa osnovnim sastojcima, u brašno sam dodala kvasac, pa zatim mešala malo, po malo, dodajući vodu, dodala sam i ulje i umesila da bude glatko. Ovaj deo sa mešenjem je brže i lakše odraditi mikserom sa nastavcima za testo. Zatim dok ja ostalo seckam, pripremam, postavljam svetlo za fotkanje testo narasta, a rerna se greje. U rernu stavljam i pleh da se zagreje, pokazalo mi se da taj trik radi i pravi lepo krckavu koricu. Ne znam ni kad ni gde sam ga prvi put čula, ali shvatila sam da ga mnogi koriste, pa morala sam i ja da probam i dopada mi se rezultat.
Od cele količine testa sam, nakon narastanja, odvojila otprilike 1/5. I jedan i drugi deo sam rastanjila i pekla 7 min na nauljenom prethodno zagrejanom plehu, na 220 stepeni. Nakon tog kratkog pečenja samog testa ide nadev. Na manji deo, za Konstantina, sam poređala tanko nasečen čeri, na kolutove, 4 koluta mocarele, malo pršute i to je to. Na naš, veći deo, sam poređala sve isto, samo ispod svega toga sam namazala pesto sos, a paradajz sam samo sekla na polovine i ređala preko. Peklo se sve zajedno još 12 minuta i to je bilo taman dovoljno vremena da napravim osnovni aranžman za serviranje. Na kraju sam na svako drugo parče stavila po jednu mini mocarelu, nekoliko indijskih oraha i malo svežeg matilovca i čeri paradajza. Uživajte u fotkama koje slede, a javite utiske čim isprobate.
Na gornjoj fotografiji je pizza za Nikolu i mene, a na donjoj za Konstantina. Mnogo vas pozdravlja porodica nindža kornjača.
I još jedna zanimljivost, mocarela je u stvari anagram od „mora cela“ da se pojede, kada se jednom otvori. Zato, ako ste ljubitelj sira nežnog ukusa, koji se lepo topi i ušuška se u skoro svako jelo, ušuškajte se i vi uz rernu i začas ćete se počastiti ovom hranom za dušu.
Recept je urađan u saradnji sa Galbani Srbija.
